Женидба Марка Краљевића 0001    Сједе Марко вечерати с мајком 0002    Суха хљеба и црвена вина. 0003    Кад се Марко напојио вина, 0004    Онда му је мајка бесједила: 0005    ”А мој сине, дели Краљић-Марко! 0006    ”Што с’ не жениш, живота ти, сине? 0007    ”Не могу ти измета чинити 0008    ”Мио сине, у бијелој кули; 0009    ”Бога ми га ни чинити нећу! 0010    ”Но се жени, живота ти, синко! ” 0011    А Марко је бесједио мајци: 0012    ”Луда ти си, Евросима мајко! 0013    ”Ево има дванаест година 0014    ”Ја обидох седам краљевина 0015    ”И још осмо половину царства, 0016    ”Све вароши до Стамбола града, 0017    ”Све тражећи за себе ђевојку; 0018    ”Ђе ја нађох за себе ђевојку, 0019    ”Нема, мати, за те пријатеља, 0020    ”Ђе ли нађох за те пријатеља, 0021    ”Нема, мати, за мене ђевојке. 0022    ”Сад сам чуо кажују ми људи, 0023    ”Да је скоро порасла ђевојка 0024    ”У Прибињу преко мора граду 0025    ”У силнога од Прибиња бана 0026    ”Кажу, мати, Росанда ђевојка, 0027    ”Нема друге ни у гору виле. 0028    ”Од године косу запуштила, 0029    ”А од осам плела плетеницу, 0030    ”Кад јој било дванаест година, 0031    ”Састало се триста прстенова, 0032    ”Па ђевојка неће ниједнога, 0033    ”Но свакоме по махану тура. 0034    ”Просило је двадест капетана 0035    ”И тридесет и три ђенерала, 0036    ”И проси је фелдмаршаловићу, 0037    ”И проси је влах-бег из Млетака, 0038    ”И проси је Гојко Латинине 0039    ”За својега Милутина сина, 0040    ”И проси је од Котара Лука, 0041    ”Па ни њега не хоће ђевојка, 0042    ”И проси је са Змијња Рајко, 0043    ”Баш би Рајка узела ђевојка, 0044    ”Но у Рајка никад ништа нема 0045    ”Него тешке пушке кавалина 0046    ”И Змијуља на крајину града 0047    ”И под градом стотину читлука, 0048    ”Штогод Рајку за годину дође, 0049    ”Све попије ноћи у механу, 0050    ”У томе је срећу изгубио, 0051    ”Те га неће да узме ђевојка. 0052    ”Мијеси ми, нено, брашненика, 0053    ”Да ћу тамо до Прибиња поћи, 0054    ”Да ја просим банову Росанду. 0055    ”Далеко је до Прибиња сићи: 0056    ”Три неђеље поља широкога, 0057    ”Три неђеље луга зеленога, 0058    ”Три неђеље брда и планина, 0059    ”Три неђеље морем у бродове, 0060    ”Три неђеље док Прибињу сиђем. ” 0061    Па је Марко на ноге ђипио, 0062    Пак отиде у мрачно подрумље, 0063    Из подрума изведе Шарина, 0064    Поведе га Марко на чарчију, 0065    У налбанте поткова Шарина: 0066    Удари му плоче све четири 0067    И тридесет и два пуно клинца, 0068    Пак извади четири цекина, 0069    Те их даде ономе налбанти, 0070    А он му је дову изучио: 0071    ”Ха соколе, Краљевићу Марко! 0072    ”На путу ти срећа дегдисала! 0073    ”Душмани ти под ногама били 0074    ”Како Шарцу под копита чавли! ” 0075    Оде марко право танкој кули, 0076    А кад кули и капији дође, 0077    Он привеѕа ѕа вериге Шарца, 0078    Па дохвати воде и сапуна, 0079    Те шарина тимар учинио 0080    Млакиводом и раки-сапуном, 0081    У сунђер му воду покупио; 0082    Па му преви ћебе сарајлију, 0083    А по њему седло османлију, 0084    А по седлу крѕли хабаију, 0085    Попуњена грошем и вижлином, 0086    Поткићена жутијем цекињом; 0087    А на прси решме поѕлаћене; 0088    Притеже му споне колане 0089    Заузда га ђемом њемачкијем. 0090    Па кад свога опреми Шарина, 0091    Он пошета на танану кулу, 0092    Па отвори сандук од долафа, 0093    Па извади ђузел одијело, 0094    Па се овлачи те се преоблачи: 0095    Он обуче од свиле кошуљу, 0096    А по њојзи зелену доламу 0097    Од лијепе млетачке кадифе, 0098    На доламу тридесет путаца, 0099    Свако пуце по по литре злата, 0100    Под гроце од три литре злата 0101    И оно се на бурму завија, 0102    Те њим пије на јутро ракију; 0103    По долами двоје токе сјајне, 0104    Једне лите а друге ковате; 0105    А на ноге копче и чакшире, 0106    Жуте му се ноге до кољена, 0107    Побратиме, као у сокола; 0108    А на главу калпак и челенке, 0109    Један калпак, девет челенака 0110    И десето крило оковано, 0111    А под њиме дирек од челика, 0112    А из њега тринаест шипака, 0113    Седамдесет пера и четири, 0114    Па кад Марко узмахује главом, 0115    Куцају га пера низ рамена; 0116    Па се залтном жицом опасао, 0117    И о бедри сабљу припасао, 0118    Пак дохвати топузину тешку, 0119    Изнесе је пред бијелу кулу, 0120    Објеси је Шарцу о ункашу, 0121    Па се опет у кулу поврати, 0122    Те наточи један мјешчић вина, 0123    Који миче седамдесет ока, 0124    Па га Шарцу у терћије свеза, 0125    Па се опет поврати у кулу, 0126    Те он узе за хашлука блага, 0127    Пак изиде на мермер-авлију, 0128    На авлију појаха Шарина, 0129    Рече Марко: ”Остан с Богом, мајко! 0130    ”Ако мене суђен данак дође, 0131    ”Ето доста готовине блага, 0132    ”Те се стара за живота рани! ” 0133    Вели мајка: ”Пођи с Богом, сине! 0134    ”На путу ти добра срећа била! ” 0135    Оде Марко пољем широкијем 0136    А матер му сузе пропануше, 0137    Пак изиде на бојали кулу, 0138    Па дохвати срчали дурбина, 0139    Мотри сина пољем широкијем. 0140    Колико је поља Прилипскога, 0141    Све је поље преиграо зечки, 0142    А лугове прекасао вучки, 0143    А планине претрчао мучки. 0144    Док ишћера Шарца на планину, 0145    Ту одјаха голема Шарина, 0146    Па је ватру наложио живу, 0147    А уз ватру кафу припекао. 0148    Кад рекао да је починуо, 0149    Одријеши мјешину са Шарца, 0150    Марко чеше ни маштрафа неће, 0151    Но он грло у грло окреће, 0152    Док се добро натрошио вина, 0153    Па дојаха дебела Шарина; 0154    Доклен мору на јалију сиде 0155    И тако му добра срећа била, 0156    Ту находи на крају ђемију, 0157    Те увезе себе и Шарина. 0158    Из сињег се мора извезао, 0159    А прими се уз кршно приморје, 0160    А тешке га притиснуле мисли, 0161    Па у себе помислио Марко: 0162    ”Ђе сам јадне кости затурио! 0163    ”Ако мене суђен данак дође, 0164    ”Нико виђет’ гроба ни мрамора! 0165    ”Ал’ ми с’ није фајде препадати. ” 0166    Пак отолен оћера Шарина. 0167    Доклен Марко у чаршију дође, 0168    Уз чаршију наљути Шарина, 0169    Гледају га са града Латини, 0170    Колико је наљутио Шарца 0171    Сви од страха затворише врата. 0172    Догна Шарца пред новога хана, 0173    Кад погледа има л’ ко у хану: 0174    Пристављено дванаест лонаца, 0175    Ни код једног чорбаџије нема, 0176    Но утекли од маркова зора. 0177    Стаде Марко мислит’ и размишљат’: 0178    ”Дај да овдје разјашем Шарина, 0179    ”Ја се бојим хоћу зачамати, 0180    ”А ту нема нама ни јунаштва, 0181    ”Ама нећу живота ми мога. ” 0182    Пак отолен оћера Шарина 0183    Доклен дође под банову кулу. 0184    Но је Марко лукава делија, 0185    Он не ћера Шарца у авлију, 0186    Но г’ одјаха на уском сокаку, 0187    Па га шета испод танке куле, 0188    Обрну га седам осам пута, 0189    Да ко броји и двадест би било, 0190    Не би л’ Марка виђела ђевојка, 0191    Ал’ пуница ђевојчина мајка. 0192    Не виђе га са куле ђевојка, 0193    Но пуница ђевојчина мајка, 0194    Сједијаше на демирли пенџер, 0195    Па кад виђе на сокаку Марка, 0196    На њега се хашик учинила, 0197    Па с пенџера на шилте скочила, 0198    Два шилтета под собом сломила 0199    И још треће шилте орахово, 0200    Па потрча уз бијелу кулу 0201    У одају Росанди ђевојци, 0202    Пред њом Роса на ноге ђипила: 0203    ”Ходи, мати, на шилтету моме! ” 0204    ”Устан’, кћери, за Бога једнога! 0205    ”Какав бјеше јунак на сокаку! 0206    ”Ево има четрдесет љета 0207    ”Од како сам за бабајка твога, 0208    ”Три пута се окупљала војска 0209    ”И катана су четворо страна, 0210    ”Онакога коња и јунака 0211    ”Још нијесам очима виђела; 0212    ”Но отиди, живота ти , ћерце! 0213    ”Да м’ нијесу очи превариле. ” 0214    А ђевојка на ноге скочила 0215    Па на ноге намаче папуче, 0216    А затури у џепове руке, 0217    Па пошета низ бијелу кулу, 0218    Доклен дође на демирли пенџер, 0219    Па погледа ускијем сокаком, 0220    Док угледа на сокаку Марка, 0221    Грохотом се насмија ђевојка: 0222    ”Вала, мати, пристала јунака! 0223    ”Но је само блијед у образу, 0224    ”Чини ми се, млого пије вина. ” 0225    То изрече па натраг утече, 0226    Па са собом говори ђевојка: 0227    ”Биг волија у јунака Шарца, 0228    ”Но све моје три стотин’ просаца. ” 0229    То зачуо на сокаку Марко, 0230    Како чуо, пошао у кулу, 0231    А за собом повео Шарина. 0232    Сретају га краљеви солдати, 0233    Па му ишту Шарца и оружје; 0234    Шарца даде, а не да оружја; 0235    Но отиде уз бијелу кулу, 0236    Докле дође одаји на врата, 0237    Од одаје отворио врата, 0238    Па уљезе у одају Марко, 0239    Али сједи три стотин’ просаца, 0240    А међу њих од Прибиња бане, 0241    А Марко им Божју помоћ викну, 0242    А они му помоћ прифатише, 0243    Пом’коше се један до другога, 0244    Шћаху сјести удно софре Марка, 0245    Ама Марко удно софре неће, 0246    Но прогамба, сједе поред краља, 0247    Почеше му ожђелдије дават’ , 0248    Ожђелдије и добродошнице. 0249    Пије Марко, а не кваси брка, 0250    А краљ викну своје вјерне слуге, 0251    Пред свакога по купу турише, 0252    А пред Марка двије купе вина, 0253    Обје купе прихватио Марко 0254    У врх сркну а у дно турукну; 0255    Па кад виђе да му вина нема, 0256    Уста Марко, поред софре пође, 0257    Испред сваког купу дохватио, 0258    Па се добро вина натрошио, 0259    Па се врну, сједе поред краља; 0260    Сви у њега очи избечише, 0261    А Марко им пође бесједити: 0262    ”Немојте се, браћо, зачудити! 0263    ”Ево има три неђеље дана 0264    ”Да не пијем ни воде ни вина, 0265    ”Вина немам, а воде не смијем, 0266    ”Е ме стара мајка заклињала 0267    ”Да не пијем воде са бунара, 0268    ”Јер је вода бунар грозничава, 0269    ”Па ће мене ухватит’ грозница. ” 0270    А пита га од Прибиња бане: 0271    ”Сератлија, Бога ти једнога! 0272    ”откале си, од кога ли града! 0273    ”Чија л’ слуга, кога л’ господара? ” 0274    А Марко му вели Краљевићу: 0275    ”Нисам слуга, нити дворим кога, 0276    ”Но у Стамбол цара честитога, 0277    ”А код њега не мислим другога 0278    ”Док је моја на рамена глава. 0279    ”Јеси л’ чуо, пријатељу краљу! 0280    ”Пријатељу, ако будеш суђен, 0281    ”Јеси л’ чуо Босну поноситу 0282    ”А више ње Прилип на крајину, 0283    ”У Прилипу Краљевића Марка? 0284    ”Ја сам главом од Прилипа Марко, 0285    ”Па сам чуо, кажују ми људи, 0286    ”Тешки ти је бостан процватио, 0287    ”А приспјела грана за берања, 0288    ”А ја јесам момак бостанџија, 0289    ”Па сам доша у Прибиња твога, 0290    ”Не бих ли ти укинуо грану. ” 0291    Но се томе нико не осјети, 0292    Но с’ осјети од Прибиња бане: 0293    ”Стани мало, сератлија Марко! 0294    ”Ништа тебе не умијем казат’ 0295    ”Док ја идем да ђевојку питам. ” 0296    Па је бане на ноге ђипио, 0297    И велики ћурак пригрнуо, 0298    Па пошета уз бојали кулу 0299    У одају Росанди ђевојци. 0300    Пред њим Роса на ноге ђипила: 0301    ”Оди, бабо, на шилтету моме! 0302    ”Сједи, кћери, не сјело ти месо! 0303    ”Да је Бог до срећа донијела, 0304    ”Кад си ми се родила лијепа, 0305    ”Да си с’ онда родила слијепа, 0306    ”Већ ми твоји просци дојадише; 0307    ”Што би јечма, коњи позобаше, 0308    ”Што би вина, просци полокаше; 0309    ”Но узимај кога тебе драго! ” 0310    А рече му росанда ђевојка: 0311    ”А зар сам ти досадила, бабо? 0312    ”Баш ти више досађиват’ нећу 0313    ”Да ћу млада у воду скочити, 0314    ”Него хајде тамо у одају, 0315    ”И ја ћу ти у одају доћи. ” 0316    Оде бане низ бијелу кулу, 0317    А ђевојка на ноге ђипила, 0318    Па се свлачи, тер се преоблачи: 0319    Једна глава, а два истифана, 0320    Једне уши, четворе минђуше, 0321    Једно грло, три златна ђердана: 0322    Један ђердан грло јој прекрио, 0323    Други ђердан пао по дојкама, 0324    Прекрио јој дојке и подвољке, 0325    А трћи се пониско спустио, 0326    Те Росанду по златки куцаше; 0327    Једна леђа, три ката хаљина; 0328    Још каке су гаће на ђевојци! 0329    Све морскијем мишем постављене, 0330    Наоколо приморска ласица, 0331    Кад их веже да се не претеже, 0332    А на узлу цура ударила, 0333    Ударила царског кавеџију 0334    И табаку и тридест филџана, 0335    У руци му соха кириџијнска, 0336    Ко ђевојци гаће раздријеши 0337    Да га куцне сохом иза врата; 0338    Пригрну се стамболском чаткињом, 0339    Три јој краја на земљу панула, 0340    А четврти на главу турила, 0341    Те бијело заклонила лице; 0342    Па пошета низ бијелу кулу; 0343    Како шеће, колико се креће! 0344    Шетња јој је како у везира, 0345    Руке су јој како у бербера, 0346    Обрвице двије пијавице, 0347    Трпавице крила ластавице, 0348    Ока црна а солуфа густа, 0349    Медна ти су у ђевојке уста! 0350    Да је у њих пољубити пуста! 0351    И стар би се дервиш преварио, 0352    А камо ли момче нежењено. 0353    Доклен дође одаји на врата, 0354    Од одаје отворила врата, 0355    Пак уљезе бану у одају, 0356    Те размотри три стотин’ просаца, 0357    А на Марку очи саставила, 0358    Па ђевојка тихо бесједила: 0359    ”Чујеш баба од Прибиња бана 0360    ”Што ми фали три стотин’ просаца! 0361    ”Бога ми му ни једнога нећу. ” 0362    Пак извади срмали јаглука, 0363    Што су њега три везиље везле 0364    У Млецима за годину дана, 0365    Па га Марку на криоце баци: 0366    ”Ти си мене суђен ђувегија. ” 0367    То изрече, на врата утече. 0368    Тадер уста Краљевићу Марко, 0369    Па дофати паклену камџију, 0370    Па наћера три стотин’ просаца, 0371    Опсова им и оца и мајку: 0372    ”Гор’ изласте, пси ви је..ли мајку! 0373    ”Што ми тасту полокасте вино! 0374    Све ишћера голе на сокаке, 0375    Осташе им ћурци и саруци, 0376    У подруму коњи седленици; 0377    Но се моле грдни са сокака: 0378    ”О за Бога, сератлија Марко! 0379    ”Истур’те нам ћурке и саруке 0380    ”Извед’те нам коње седленике, 0381    ”Не можемо низ механе грдни. ” 0382    Марко викну на банове слуге: 0383    ”Истур’те им ћурке и саруке, 0384    ”Извед’те им коње седленике; 0385    ”Бољег ћурка не има од мога, 0386    ”А сарука неима бољега, 0387    ”Ни бољега коња од Шарина, 0388    ”Ни од Марка бољега јунака. ” 0389    Истурише ћурке и саруке, 0390    Изведоше коње седленике, 0391    И одоше низ механе грдни, 0392    Оста марко на бановој кули, 0393    Те он стаде свадбу уговарат’ : 0394    ”Ова свадба по године дана, 0395    ”Док отидем бијелу Прилипу, 0396    ”И покупим кићене сватове. ” 0397    Док рекоше ђе му је дадоше, 0398    Похарчио хиљаду дуката; 0399    Док дарова свасти и пунице, 0400    Још похарчи хиљаду дуката; 0401    Док дарова момке и сеизе, 0402    Похарчио триста маџарија; 0403    И они су Марка даровали: 0404    Дали Марку девет бошчалука 0405    Све од чиста исплетена злата. 0406    Отлен Марко појаха Шарина, 0407    Те отиде бијелу Прилипу. 0408    А кад био пољем Прилипскијем, 0409    Угледа га Јевросима мајка, 0410    Срете сина на мермер-авлију, 0411    Те се с њиме грли и целива, 0412    А слуге му Шарца прифатише. 0413    Оде Марко на танану кулу, 0414    Па за пуном софром засједоше, 0415    Па с матером пође пити вино, 0416    А пита га остарила мајка: 0417    ”Сине мио, дели Краљић-Марко! 0418    ”Јеси ли ми снаху испросио? ” 0419    ”Јесам, мати, живота ми мога! ” 0420    ”Јеси ли је очима видио? ” 0421    ”Јесам, мати, живота ми мога! 0422    ”И ти ћеш је виђет’, ако Бог да! 0423    ”Но ме сјетуј, моја стара мајко! 0424    ”Колико ћу купити сватова? ” 0425    А стара му бесједила мајка: 0426    ”Купи, сине, колико ти драго, 0427    ”Имаш блага, немој га жалити. ” 0428    Тадер Марко на ноге скочио, 0429    Па дофати перо и хартију, 0430    Па је књигу једну накитио, 0431    Оправи је Новоме Пазару 0432    А на руке рељи побратиму: 0433    ”Чујеш ли ме, Реља побратиме! 0434    ”Јеси л’ чуо, је ли ти ко казао, 0435    ”Ђе сам скоро цуру испросио 0436    ”Преко мора у Прибињу граду? 0437    ”Но ми, побро, ходи у сватове, 0438    ”Да ми ђевер будеш уз ђевојку, 0439    ”И доведи свата пет стотина! ” 0440    Другу посла бијелу Сибињу 0441    А на руке војеводи Јанку: 0442    ”Чујеш мене, Јанко побратиме! 0443    ”Јеси л’ чуо, јели ти ко казао, 0444    ”Ђе сам скоро цуру испросио 0445    ”Преко мора у Прибињу граду? 0446    ”Но те, Јнко, зовем у сватове, 0447    ”Да ми сватски будеш старјешина, 0448    ”И доведи свата пет стотина. ” 0449    Трећу посла војводи Милошу: 0450    ”Чујеш мене, војвода Милошу! 0451    ”Јеси л’ чуо, јели ти ко казао, 0452    ”Ђе сам скоро цуру испросио 0453    ”Преко мора у Прибињу граду? 0454    ”Но те, побро, зовем у сватове, 0455    ”Да ми сватски будеш војевода, 0456    ”И доведи свата пет стотина. ” 0457    Кад је књиге растурио Марко, 0458    Мало било, млого не трајало, 0459    Док ето ти Реље од Пазара, 0460    Води Реља свата пет стотина, 0461    И дођоше под Маркову кулу. 0462    Срете Марко Рељу побратима, 0463    Руке шире, у лица се љубе, 0464    Питају се за јуначко здравље; 0465    Па тек сјели, мало починули, 0466    Ал’ ето ти Сибињанин-Јанка, 0467    Води Јанко свата пет стотина, 0468    А срете га од Прилипа Марко, 0469    Руке шире, у лица се љубе, 0470    Питају се за јуначко здравље; 0471    Па тек сјели, мало починули, 0472    Ал’ ето ти војводе Милоша, 0473    И он води свата пет стотина, 0474    А срете га од Прилипа Марко, 0475    Руке шире у лица се љубе, 0476    Питају се за јуначко здравље. 0477    Па војводе поведе на кулу, 0478    А сватови у поље под кулу, 0479    Те му свати ноћцу преноћили. 0480    Кад свануло и сунце грануло, 0481    Повикаше сватовски чауши: 0482    ”Хазур да сте, кићени сватови! ” 0483    Одтоле се свати подигоше, 0484    Пријеђоше поља и планине, 0485    Док дођоше мору на јалију, 0486    Те с’ у море свати увезоше, 0487    Из мора се здраво изведоше 0488    И одоше бијелу Прибињу; 0489    И тамо их добро дочекали, 0490    Те ту свати ноћцу преноћили. 0491    Кад свануло и сунце грануло, 0492    Чауш викну, далбулана рикну: 0493    ”Хазурала, кићени сватови! 0494    ”А ђевери, на коња ђевојку! ” 0495    Изведоше лијепу Росанду, 0496    Дадоше је Рељи од Пазара, 0497    И лијепо свате испратише, 0498    И одоше здарво и весело. 0499    А све Марко иде пред сватима, 0500    Јер се боји кавге од просаца. 0501    Чуо жабор у старжње сватове, 0502    Кад се натраг поврнуо Марко 0503    Ал’ сватима ударио Гојко, 0504    Три стотине свата посјекао. 0505    Тадер Марко на сватове викну: 0506    ”Јуриш, браћо, ако Бога знате! ” 0507    Па наћера дебела Шарина, 0508    Те пос’јече Гојка Латинина 0509    И његова Милутина сина, 0510    Оне друге свати рашћераше, 0511    Побјегоше тамо и овамо, 0512    Па одоше свати уз планину. 0513    А кад близу Буковице били, 0514    Све остаје најострагу Марко, 0515    Да га не би свати прекорили, 0516    Ђе он иде близу код ђевојке; 0517    Кад сватови под гору дођоше, 0518    Али јунак стоји насред пута, 0519    На бојно се копље наслонио, 0520    Па он дара иште од сватова; 0521    Неки свти даваху му даре, 0522    Неки бјеже покрај друма пута, 0523    А кад Реља виђе од Пазара, 0524    Он побјеже на банду с ђевојком, 0525    И утече гором Буковицом; 0526    А кад Марко стиже на Шарина, 0527    И на путу угледа јунака: 0528    ”А ту ли си, курвин копиљане! 0529    ”Чије ли си свате резилио? ” 0530    А рече му Арбанасин Ђемо: 0531    ”Камо, курво, лијепа ђевојка? 0532    ”Али оди да је дијелимо. ” 0533    Заиста се наљутио Марко, 0534    Па на очи калпак намакнуо, 0535    Саставио калпак и обрве, 0536    Па на њега наћера Шарина, 0537    Па од бедре сабљу повадио, 0538    Па он ману тамо и овамо, 0539    Па је мало калпак подигнуо, 0540    Те погледа око себе Марко, 0541    Од Турчина пале половине. 0542    Па сватовске даре покупио, 0543    Па оћера гором Буковицом, 0544    Доклен стиже кићене сватове. 0545    Рони сузе лијепа ђевојка, 0546    Јер се бјеше цура препанула, 0547    Ђе је њојзи погинуо Марко, 0548    А ћеши је реља од Пазара: 0549    ”А не бој се, лијепа ђевојко 0550    ”Ако биде погинуо Марко, 0551    ”Водићу те Новоме Пазару, 0552    ”Узећу те за вјерену љубу. ” 0553    Докле тутањ у задње сватове, 0554    Кад се цура натраг обрнула, 0555    Док угледа Марка на Шарину, 0556    Тадер му се млада осмјенула, 0557    А рече јој Краљевићу Марко: 0558    ”А зар си се, Росо, препанула? 0559    ”А и да је погинуо Марко, 0560    ”А ти не би узела горега, 0561    ”Него Рељу побратима мога. 0562    ”А тако ми никога до Бога: 0563    ”Да ми није на весељу моме, 0564    ”Сад бих Рељи осјекао главу, 0565    ”А зато му хоћу опростити. ” 0566    И одоше бијелу Прилипу, 0567    И дођоше здраво и весело. 0568    Хоће Марко, весела му мајка! 0569    Њему мајка, а нама дружина!